Info - aktuelnosti



Rad Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine


II redovna sednica Saveta



- Uvod

- Šta je sporno i šta se zamera sadržaju zapisnika sa I redovne sednice Saveta?

- Šta je sporno i nezakonito u izboru sekretara Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine?

- Da li je “… tok sednice pod tačkom razno poprimio razmere koje ne priliče konstruktivnom i kvalitetnom radu Nacionalnog saveta”, kako u ličnom stavu u Zapisniku tvrdi predsednik Štefan Klepaček?

- O čemu je raspravljano na 2. redovnoj sednici Saveta!

- Šta je dogovoreno na 2. redovnoj sednici Saveta!

- Šta je napisano u zapisniku sa 2. redovne sednice Saveta!




Nacionalni savet češke nacionalne manjine, pritisnut obavezama i zakonskim rokovima, dana 02.12.2014. godine, održao je II redovnu sednicu, u prostorijama Saveta, Miletićeva br. 2 u Beloj Crkvi.


Dnevni red sednice bio je sledeći:

1. Razmatranje i usvajanje zapisnika sa I redovne sednice Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine,

2. Razmatranje i usvajanje Statuta Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine

3. Razmatranje i usvajanje Poslovnika o radu Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine,

4. Razmatranje i usvajanje Pravilnika o naknadama za putne i druge troškove.


Sednica je zvaničnim pozivom, dostavljenim svim članovima u pisanoj formi sa povratnicom, zakazana za 09,00 časova navedenog datuma. Verovatno je neko od „rukovodećih ljudi“ Saveta procenio da je vreme neadekvatno, jer ostavlja dosta prostora za ozbiljne rasprave i analize sadržaja dokumenata koji su trebali biti usvojeni, pa je pomerio početak sednice za 13,00 sati. Takvo pomeranje pravdalo se radnim obavezama dela članova Saveta (nije jasno kojih). Način obaveštavanja o pomeranju vremena nije bio zvaničan kao zakazivanje sednice, već je vršen telefonom i delom elektronskom poštom.


Bilo kako bilo, sednica je počela u 13 časova i 15 minuta. Na sednici je na početku bilo 12 članova Saveta, otsutna su bila 3. Tokom sednice došla su još 2 člana, a nije došla i prisustvovala sednici gospođa Milena Bodrožić-Stevanović iz Beograda.


Sam početak sednice počeo je proceduralnim usvajanjem dnevnog reda, za koji je gospodin Milan Fürst predložio da se proširi tačkama:

- Ponovni izbor sekretara Saveta legalnom (Statutom predviđenom) procedurom;

- Rasprava o javnosti rada Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine.


Preglasavanjem, sa 5 za i 7 protiv, nisu prihvaćene dopune dnevnog reda. Razloga i obrazloženja za neprihvatanje dopuna bilo je svakakvih. U suštini svode se na nepostojanje dobre volje dela članova koji su bili u prethodnom sazivu Saveta za bilo kakvom saradnjom sa novoizabranim članovima. Takav, očigledno dogovoreni pristup, postao je jasan tokom sednice i naknadnim događajima.


Nakon usvajanja dnevnog reda, prešlo se na njegovu 1. tačku - razmatranje i usvajanje zapisnika sa prve redovne sednice Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine. Radi boljeg praćenja sadržaja i sami možete pročitati Zapisnik. Tokom rasprave po ovoj tački, došla su još dva otsutna člana Saveta, tako da je prisutno bilo 14 članova, a otsutan jedan, već pomenuta gospođa Milena Bodrožić-Stevanović iz Beograda



Šta je sporno i šta se zamera sadržaju zapisnika sa I redovne sednice Saveta?


Ako ste pročitali Zapisnik, i sami ste mogli da zapazite njegovu formalnost, površnost i bezlični kontekst. Zapaža se opaska u podnaslovu “nepotrebno izostavljeno”. Pažljivi čitalac uočava da je sadržaj Zapisnika ustvari cenzurisan. Ispostavilo se da je cenzuru vršio lično ponovo izabrani predsednik Saveta, koji ga, kao što se može videti, nije ni podpisao. Posebno “bode oči” zaključni stav kojim se nekorektno konstatuje “... te kako je tok sednice pod tačkom razno poprimio razmere koje ne priliče konstruktivnom i kvalitetnom radu Nacionalnog saveta, predsednik je zaključio sednicu”. Takva konstatacija ne odgovara istini i bila je predmet ozbiljne polemike za usvajanje Zapisnika.


A šta je to što jedan član Saveta uzima sebi za pravo da izostavi iz Zapisnika kao “nepotrebno”?


Prva redovna sednica počela je u nametnutoj situaciji i nekorektnoj atmosferi. Nakon formiranja radnog predsedništva, vodila se rasprava koja su dokumenta relevantna za rad Saveta na tekućoj sednici i po kom će se poslovniku raditi. Gospodin Milan Fürst insistirao je da se radi po “postojećim, još uvek važećim dokumentima Saveta”. Suprotstavljajući se takvom stavu, posebno zbunjujuće i čudno bilo je objašnjenje gospodina Štefana Klepačeka, predsednika Saveta u prethodnom sazivu, koji je rekao da “stara akta Nacionalnog saveta ne važe”. Nije dao objašnjenje zašto ne važe i ko ih je stavio van snage. Posle duže polemike i pozivanje na zakonitost u radu, prihvaćeno je da se radi po starim, važećim i zakonitim dokumetima Saveta. O tome nema ni reči u Zapisniku, izostavljeno je kao nepotrebno.


Druga bitna stvar je da su na stolu u prostoriji Nacionalnog saveta, pre početka sednice zatečeni štampani materijali, koje je “anonimni predlagač”, u ime članova Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, neovlašćeno i bez saglasnosti, pripremio kao “predlog dokumenata za usvajanje”. Važno je naglasiti da se ne radi o bilo kojim dokumentima, već osnovnim za rad Saveta: Statutu nasionalnog saveta češke nacionalne manjine, Poslovniku o radu nacionalnog saveta češke nacionalne manjine i Pravilniku o naknadama za putne i druge troškove. Čak je bilo i takvih predloga da se, bez proučavanja sadržaja i diskusije, ta dokumenta usvoje u paketu. Kao “znak dobre volje” predlagano je vreme od desetak minuta za sagledavanje šta je u materijalu napisano. Kako je nezakonitost predlaganog postupka bila očigledna, posle duže rasprave, odustalo se od tačaka dnevnog reda koje su bile vezane za usvajanje navedenih dokumenata. Ta činjenica, iako se o njoj dosta raspravljalo, nije uneta u Zapisnik sednice, izostavljena je kao nepotrebno.


Tek nakon rasčišćavanja prethodno iznetih stvari, pristupilo se definisanju dnevnog reda, koji je poprimio formu navedenu u Zapisniku. No i rad po tako usvojenom dnevnom redu, deo članova Saveta iz prethodnog saziva nije uvažavao. To je došlo do izražaja u tački 2. izbor predsednika Saveta. Statut i Poslovnik o radu predviđali su izbor predsednika Nacionalnog saveta procedurom tajnog glasanja, a deo članova saveta iz prethodnog saziva insistirao je na javnom glasanju. I tu je morala da se vodi duža polemika  šta je zakonito, a šta ne. Izbor predsednika Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, na kraju je proveden po zakonitoj proceduri. Za predsednika je izabran Štefan Klepaček, sa rezultatima glasanja koji su navedeni u Zapisniku.


No kada je u pitanju izbor sekretara Saveta, zakonitost nije ispoštovana, šta se u Zapisnik ne navodi.



Šta je sporno i nezakonito u izboru sekretara Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine?


Nakon izbora Štefana Klepačeka za predsednika Saveta, on je od radnog predsedništva preuzeo predsedavanje sednicom Saveta. Da li je tako trebalo ili ne, ovaj put se time nećemo baviti. Preuzimanjem predsedavanja, gospodin Klepaček je prešao na sledeću tačku dnevnog reda, izbor sekretara Saveta. Ovaj put se pozvao na važeći Statut i poslovnik o radu i, kao ovlašćeni predlagač, za sekretara predložio Davorina Škornjičku. Predlog je bio legitiman, ali uslovi za izbor sekretara bili su normativno-pravno vrlo sporni, što znači da je sam izbor nelegalan.


Šta je sporno u izboru sekretara Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine!


Posle najave, a pre procedure izbora, Jože Sivaček je postavio pitanje predsedniku Saveta, u kakvom je statusu Jaroslav Bodnar, koji je funkciju sekretara obavljao u prethodnom mandatu. Objašnjenje je bilo da je gospodin Bodnar odlukom Saveta razrešen sa te fenkcije. Nezadovoljan odgovorom Jože Sivaček je pitao da li je sa njim raskinut radni odnos u skladu sa zakonom. Po tom pitanju, objašnjenja je davalo više članova Saveta iz prethodnog mandata, ali niko nije odgovorio na postavljeno pitanje. Ispostavilo se da radni odnos sa Jaroslavom Bodnarom nije bio raskinut.


O čemu se zapravo radi. Jaroslav Bodnar kao sekretar Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, u dužem periodu nije bio zadovoljan odnosima i načinom rada Saveta, posebno predsednika Saveta. To nezadovoljstvo kulminiralo je neposredno pred izbore, zbog čega je gospodin Bodnar napustio češku nacionalnu zajednicu. Ne sagledavajući ozbiljnost problema i situacije, revoltirani deo članova Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine u prethodnom sazivu, doneo je odluku da se Jaroslav Bodnar razreši sa dužnosti sekretara i da mu se fizički zabrani pristup u prostorije Saveta. Međutim, ti ljudi su prevideli činjenicu da je sa gospodinom Bodnarom potpisan ugovor o zasnivanju radnog odnosa, čime mu je uskraćeno pravo na rad koje mu po zakonu pripada. Čitav slučaj, u momentu predlaganja novog sekretara Saveta, nije bio rešen i prikrivan je, tako da je predlogom predsednika Klepačeka, novi saziv Saveta doveden u zabludu i situaciju da vrši izbor za funkciju u Savetu koja je zakonski sporna. Međutim, činjenica što će se dve osobe nalaziti na jednom radnom mestu, nije uvažavana od većine prisutnih na sednici. I umesto da prvo potpuno bude razreši status Jaroslava Bodnara, većina članova Saveta (svi oni koji su bili u Savetu u prethodnom mandatu), izglasala je odluku o izboru Davorina Škornjičke za sekretara. U tom momentu, Nacionalni savet češke nacionalne manjine formalno-pravno je imao dva sekretara. Ostalo je otvoreno pitanje kako će reagovati Jaroslav Bodnar, koji je u međuvremenu angažovao advokata. Iako je o opisanoj spornoj situaciji na sednici vođena duža rasprava, u Zapisniku o tome nema ni reči. To je predsednik Klepaček cenzurisao, i kao nepotrebno izostavio.


Šta je nezakonito u izboru sekretara Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine!


Kada se u Nacionalnom savetu češke nacionalne manjine pristupilo nametanju odluke o izboru sekretara, bilo je očekivano bar da se poštuje zakonska procedura. Međutim, očigledno ponešeni euforijom formalne većine, deo članova Saveta proveo je nezakonit postupak u izboru sekretara. Naime, članom 33. važećeg Statuta definisano je da “u pogledu izbora sekretara shodno se primenjuju pravila o izboru predsednika Saveta”. To znači da je, kao i za izbor predsednika, trebalo provesti proceduru tajnog glasanja. Međutim, gospodin Klepaček, koga su posebno podržavali Joži Mareš i Jozef Škornjička (otac Davorina Škornjičke), ignorisali su upozorenja, posebno Milana Fürsta o zakonskoj proceduri, i javnim glasanjem izabrali novog sekretara Saveta. Rezultati glasanja navedeni su u Zapisniku, ali sam postupak izbora i njegova nezakonitost se ne pominju. I to je, kao nepotrebno predsednik Klepaček izostavio.



Da li je “… tok sednice pod tačkom razno poprimio razmere koje ne priliče konstruktivnom i kvalitetnom radu Nacionalnog saveta”, kako u ličnom stavu u Zapisniku tvrdi predsednik Štefan Klepaček?


Nakon zaključivanja tačke izbora sekretara Saveta, predsednik Klepaček je, na 1. redovnoj sednici otvorio tačku – razno. U okviru te tačke postavljena su određena pitanja, po kojima je novoizabranim članovima Saveta trebalo dati objašnjenja i smernice za budući rad. Pitanja su bila usmerena na upoznavanje sa sadržajem i načinom rada Saveta u vreme prethodnog mandata, kao i organizacijom rada Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine u narednom periodu.


Jože Sivaček je postavio pitanje u vezi rada na razvoju i izmenama Statuta Saveta. Njegovo pitanje je glasilo: Ko, gde, kada, kome i kako može dostaviti predlog novog Statuta, ili izmena i dopuna starog Statuta Saveta. Na to pitanje, ni predsednik Saveta, a niti bilo koji drugi član iz prethodnog mandata Saveta, nije dao odgovor. Verovatno je tvorac Zapisnika sa 1. redovne sednice, pod konstatacijom stvari “koje ne priliče konstruktivnom i kvalitetnom radu Nacionalnog saveta”, mislio na činjenicu ignorisanja i nezainteresovanosti starih članova Saveta, zbog izbegavanja da se odgovori na postavljeno pitanje.


Novoizabrani član Saveta Milan Fürst dao je određene sugestije i postavio nekoliko pitanja. Sugestije su bile da se u zapisniku sa 1. redovne sednice, zbog njenog značaja, tačno navede koji članovi su podržali kog kandidata za predsednika Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine. Takođe je tražio da se u zapisnik uključi i izveštaj radnog tela o sprovedenom tajnom glasanju za predsednika Saveta. Da to nije urađeno i sami se možete uveriti čitajući Zapisnik. Navodimo da je pristup autora koji su formulisali zapisnika, “koji ne priliči konstruktivnom i kvalitetnom radu Nacionalnog saveta” bio u suprotnosti sa važećim Poslovnikom o radu Saveta (čl. 28 tač. 7).


Gospodin Milan Fürst postavio je i određena pitanja. Prvo pitanje je bilo: “Gde se čuva arhiva Saveta, i kada može da izvrši uvid u istu”? Zatim je postavio i sledeća pitanja: “Koliko pečata ima Nacionalni savet češke nacionalne manjine?”; “Kod koga se nalaze pečati i po kom osnovu - da li postoji odluka o tome i kako se vodi evidencija?”; “Koliko računa ima Nacionalni savet češke nacionalne manjine?”; “U kojim bankama i institucijama Nacionalni savet češke nacionalne manjine ima otvorene račune?”; “Koliko sredstava ima na računima Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine?”. Posebno je bilo postavljeno pitanje ”Da li se Nacionalni savet češke nacionalne manjine u dosadašnjem radu susreo sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”?


Sva navedena pitanja su konstruktivnai kvalitetna. Ono što “ne priliči konstruktivnom i kvalitetnom radu Nacionalnog saveta” jesu odgovori predsednika Saveta. On je na prvo postavljeno pitanje odgovorio da se “arhiva čuva u prostorijama Saveta, a da je trenutno deo arhive kod revizora”. Poseban deo odgovora predsednika je njegov stav da “član Saveta ne može da izvrši uvid u arhivske materijale koji su nastali pre nego je postao član Saveta?!” Dobar komentar (nalazi se na našoj facebook strani) na ovakav nesuvisli odgovor predsednika Saveta, dao je Milan Fürst koji je rekao: “Meni je najjači utisak stav novog/starog predsednika da članovi Saveta nemaju pravo uvida u stariju dokumentaciju (arhivu), ako u vreme njenog nastaka nisu bili članovi Saveta. /Tj. kad se vremenom promeni kompletan sastav Saveta, više niko neće smeti da gleda prvobitnu dokumentaciju”.


I drugi odgovori gospodina Klepačeka na ostala postavljena pitanja bili su u istom stilu. Na sva pitanja koja su se ticala računa i sredstava Saveta, gospodinu Fürstu je rečeno da će dobiti pisani odgovor, ako bude uputio pisani zahtev. Na pitanje o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, gospodin Klepaček je odgovorio da je dolazio pokrajinski ombudsman, ali ne i poverenik, niti se poverenik obraćao Nacionalnom savetu češke nacionalne manjine.


Kako nije bilo drugih pitanja, a niti smislenih odgovora na prethodno postavljena pitanja, sednica je zaključena. Na kraju, kada sagledavamo Zapisnik 1. redovne sednice Saveta, možemo konstatovati da je predsednik Saveta gospodin Klepaček, sigurno mislio da njegovi javno izneti stavovi na 1. redovnoj sednici,“koji ne priliče konstruktivnom i kvalitetnom radu Nacionalnog saveta” mogu u javnosti stvoriti drugačiju sliku o njemu i njegovom prethodnom radu. Verovatno ih je, kao “nekonstruktivne i nekvalitetne”, zbog toga isključio iz Zapisnika. Ako je tako mislio, mi mu se iskreni zahvaljujemo. O čemu se stvarmo radi – zaključite sami!



O čemu je raspravljano na 2. redovnoj sednici Saveta!


Prethodnim pisanjem upoznali smo vas sa sadržajem i tokom 1. redovne sednice Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine. Naveli smo i to da je Zapisnik sa te sednice usvojen preglasavanjem. U daljem ćemo pisati šta se neposredno dešavalo na 2. redovnoj sednici Saveta. Ovo je potrebno zbog obezbeđenja kontinuiteta i istorijske hronologije rada Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine tokom našeg mandata. U protivnom,  možemo trajno ostati u situaciji, koju zagovara i stvara ponovo izabrani predsednik Saveta gospodin Štefan Klepaček, da organizacija, sadržaj i način rada Saveta treba da bude obavijen misterijama i tajnama.


Dakle, prva tačka dnevnog reda, usvajanje Zapisnika sa 1. redovne sednice, zaključena je postupkom majorizacije. Uvredljivo i ponižavajuće, ali izgleda da je to bio način rada Saveta u prethodnom mandatnom periodu, sa kojim se ubuduće moramo izboriti. Nakon takvog postupka, predsednik Saveta je otvorio drugu tačku dnevnog reda: Razmatranje i usvajanje Statuta Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine.


Mučnu atmosferu, stvorenu u dotadašnjem delu sednice, gospodin Klepaček dopunio je iznenađujućom informacijom da je od nadležnog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dobijena pisana sugestija i saglasnost oko sadržaja već pominjane anonimne verzije Statuta. Ta navodna pisana preporuka Ministarstva, u koju predsednik Klepaček nije želeo da dozvoli uvid, sadržala je nekakva uputstva da se verzija anonimnog predloga Statuta, uz manje izmene, usvoji malte ne bez rasprave. Zaprepašćeni takvim stavom, deo članova Saveta je reagovao i tražio konkretna objašnjenje.


Jože Sivaček postavio je pitanja - ko je, i u čije ime od Ministarstva tražio bilo kakvo mišljenje o sadržaju Statuta i njegovim izmenama, kada se Savet o tome nije izjašnjavao; kako je moguće da pravno i zakonski neosnovan dokument, koji uvodi majorizaciju i diskriminaciju članova Nacionlnog saveta, bez rasprave bude odnet u Ministarstvo? Gospođa Emilija Matijašević rekla je kako je lično povređena činjenicom da neke njene sugestije, iznete na 1. redovnoj sednici Saveta, nisu ušle u razmatranje predloga Statuta. Milan Fürst je postavio pitanje, ko u stvari stoji iza predloga verzije Statuta sa kojim se sve vreme manipuliše?


Odgovore na postavljena pitanja davo je samo gospodin Klepaček, pošto očigledno drugi nisu bili u toku šta se događalo. Tako smo mogli da čujemo kako je navedena verzija Statuta originalno autorsko delo predsednika Klepačeka, i da nije nikakav plagijat Statuta slovačke niti bilo koje druge nacionalne manjine, kako je tvrdio gospodin Sivaček. Sugestija od Ministarstva tražena je u lično ime gospodina Klepačeka, bez prethodne konsultacije sa bilo kime, a za takav postupak pozivao se na svoj autoritet predsednika, kao i autoritet državnog sekretara Ivana Bošnjaka. Mogli smo takođe da čujemo da je u Ministarstvo odnet i Zapisnik sa 1. redovne sednice, iako se njegovo usvajanje vršilo tek na sednici koja je bila u toku.


Jednostavno rečeno, na delu je bila potpuna samovolja jednog člana Saveta, pa makar on obavljao funkciju predsednika, koji se ponašao kao da je Nacionalni savet češke nacionalne manjine njegova privatna svojina, a postupanje u tom Savetu lična stvar, za koje nikome ne polaže račune.


Prelomni momenat za dalji tok sednice bilo je upozorenje gospodina Milana Fürsta da inicijativu za promenu Statuta može pokrenuti samo zakoniti predlagač, a to je najmanje jedna trećina članova Saveta.U konkretnom slučaju, takva inicijativa nije postojala, što znači da je dotadašnji tok sednice po 2. tački dnevnog reda bio pravno neosnovan. Gospodin Fürst je predložio da se na sednici napravi pauza, kako bi se izradio predlog i obezbedio legitimni predlagač za Zakonom traženu pravnu osnovu promene Statuta.


Da li iz formalnih ili stvarnih razloga uvažavanja predloga, ličnog shvatanja da je pređena dozvoljena granica, ili nečeg trećeg, uglavnom data je pauza radi formulisanja predloga za izmenu (izradu) Statuta Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine.




Šta je dogovoreno na 2. redovnoj sednici Saveta!


Nakon pauze, atmosfera na sednici po pitanju rada i odnosa nije se izmenila. I dalje se postavljalo pitanje formalne legitimnosti pokretanja postupka izmene Statuta. Gospodin Milan Fürst je decidno zahtevao da se konačno iznese ko je podneo inicijativu za izmenu Statuta. Tražio je da se poimenično vidi koji su članovi Saveta u novoizabranom sazivu podneli takav predlog. Ispostavilo se, da ni nakon pauze koja je namenski data, nije izrađen legitiman predlog za pokretanje postupka izmene Statuta Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, napisan u predviđenoj formi akta, i zvanično zaveden u delovodniku Saveta.


Svojim, već prepoznatljivim stavom ignorisanja činjenica i sagovornika, kao i skretanja sa teme o kojoj se razgovara, Štefan Klepaček je sve vreme insistirao samo na razgovoru o „njegovom Statutu“, bez obzira na nezakonitost rada. Pitanja koja je postavljao, poput – „šta vam se u tom Statutu ne dopada“, „šta predlažete da se u njemu izmeni“ i slična, naglašavala su da razgovor o bilo kakvom drugačijem razmišljanju, kada je Statut u pitanju, nisu dozvoljena. Podršku u tome davali su mu gospoda Jozef Skornjička i Joži Mareš, koji su insistirali da se prisutni izjasne o ponuđenom predlogu, i da se o njemu glasa.


Ukazujući da rad na sednici nije konstruktivan, posebno da se ne uvažavaju jednaka prava i obaveze svih članova Saveta, Jože Sivaček je postavio pitanje zbog čega i u predlogu Statuta, na kome se toliko insistira, nema stava o jednakosti i ravnopravnosti članova Saveta. On je naglasio da predlog dokumenta ne ispunjava uslove normativnog akta, jer u njemu nisu ispoštovani normativni principi i jezik. Posebno je ukazao da napisani statutarni sadržaj pojedinim delovima dovodi u nedoumicu ili su njegovi članovi u koliziji jedan sa drugim. Kao rešenje predložio je da se formira posebna radna grupa za izradu predloga novog Statuta.


Gospođa  Mirjana Pančić Bužek je, kroz postavljanje pitanja, naglasila da se nezna da li se radi o predlogu novog Statuta ili o predlogu za izmenu i dopunu postojećeg Statuta Saveta. Ukazala je da, shodno onome šta se na sednici konkretno radi, ne odgovara ni formulisana tačka dnevnog reda. Konstatovala je da je napisano jedno, da se priča o drugom, a radi o nečem sasvim trećem - nameće se usvajanje statutarnog akta u paketu, bez ozbiljne rasprave o njegovom sadržaju. Rekla je da rasprava o Statutu nije „mlaćenje prazne slame“, kako je u svojoj diskusiji izneo Jozef Škornjička. Zaključila je da se ozbiljna raspravu o sadržaju Statuta ne može uraditi „za dva sata“, kako je predložio predsednik Klepaček, i da se svi članovi Saveta, koji su delegirani od strane birača, moraju uozbiljiti pri radu u Savetu.


Ključni momenat u ovom delu sednice bilo je izlaganje gospodina Jaroslava Hoca. On je decidno ukazao da se treba formirati radna grupa od tri do pet ljudi za rad na sadržaju Statuta. Predložio je da ta radna grupa razmatra i druga dva dokumenta, Poslovnik o radu Saveta i Pravilnik o naknadama za putne i druge troškove. Naglasio je da vreme od dva sata uopšte nije realno, već da je to posao koji se može uraditi za nekoliko dana, kada bi radna grupa iznela svoj predlog jedinstvenog dokumenta, o kome bi Nacionalni savet češke nacionalne manjine trabao da se izjasni. I takav konstruktivni predlog gospodina Hoca, predsednik Klepaček pokušao je da obezvredi, tvrdeći da se Statut treba usvojiti na tekućoj sednici, a da se radna grupa baviti sa druga dva dokumenta.


Na kraju, na sednici je prevladalo mišljenje i stav da se formira radna grupa, koja će u roku od pet dana pripremiti jedinstveni predlog Statuta, sa uvažavanjem svih mišljenja i sugestija. Na taj način usaglašeni Statut radne grupe kao predlagača, razmatrao bi se i usvajao na narednoj sednici Saveta, koja se mora održati pre 12.12. 2014. godine, kada je krajnji rok predaje Statuta nadležnom Ministarstvu. U radnu grupu bili su predloženi: Jaroslav Hoc, Mirjana Pančić Bužek, Jože Sivaček, Davorin Škornjička i Danijela Jokanović. Predlog je usvojen jednoglasno.


Takav konačni dogovor na 2. redovnoj sednici Saveta uslovio je da su dve naredne tačke dnevnog reda bezpredmetne i da se o njihovom sadržaju ne treba otvarati rasprava.



Šta je napisano u zapisniku sa 2. redovne sednice Saveta!


Opisali smo tok 2. redovne sednice i sadržaje o kojima se raspravljalo. Ukazali smo na probleme koji su rešavani, kao i na ključne momente koji su uslovili konačni dogovor na sednici. Sada prezentujemo Zapisnik (2) koji je izrađen nakon te sednice. Razlog zašto to radimo jeste značajno drugačiji pristup, kada je taj dokumenat u pitanju, u odnosu na Zapisnik sa 1. redovne sednice. Suštinska razlika nije u kvalitetu obrađenog sadržaja rada na sednici, već u pokušaju da se prezentuje celovitija informacija o tome šta se događalo.


Na prvi pogled može se uočiti da dokument nije izrađivan u formi uređenog teksta, već ga čine beleške koje je zapisničar tokom sednice uspeo da pribeleži. Takve beleške su doslovno prenete u pisani akt, čime se izgubila logička hronologija događaja i realni sadržaja rada na sednici. Pa tako, kada pročitate Zapisnik (2), možete delimično saznati šta je ko od članova Saveta rekao u svojoj diskusiji, ali se ne može saznati celovit smisao iznetog mišljenja.


No nama nije cilj da kritikujemo zapisničara, već onoga ko je odgovoran za Zapisnik (2) koji se, na žalost, nije ni potpisao. A razlog za takav pristup predsednika Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine zapisnicima sa sednica mogli smo da vidimo već na narednim sednicama. Naime, ono što je na prethodnoj sednici Saveta dogovoreno i usvojeno, ničemu ne služi. To su samo prazne reči i mrtva slova na papiru. A papir trpi sve! No da li je baš tako?



Info - Video

Info - Audio


Link

| © | www.cesisrbije.org | design by: nenad |

Kontakt